Mladi u Srbiji

Život mladih ljudi u Srbiji je i dalje pod snažnom dominacijom procesa tranzicije koja se kreće iz autoritarnog režima ka demokratiji. Sve potrebne reforme se još uvek polako sprovode.

Nezaposlenost među omladinom iznosi 64%, što je daleko veći procenat nego kod celokupne populacije, gde se kreće od 17 do 32%. Ukoliko se osvrnemo na male lokalne zajednice u regionu jugoistočne Srbije, koje su obuhvaćene ovim predlogom projekta, i koje su najsiromašnije i najmanje razvijene u celoj zemlji, situacija se čini još gorom. To su zapravo one zajednice koje nestaju usled migracija mladih ljudi u veće gradove. Presudni momenat za donošenje ove odluke je završetak srednje škole kada se mladi nalaze u dilemi da li da nastave školovanje (upisom na fakultet) ili da traže posao. Suočavajući se sa takvim izborom, oni često odlaze i biraju veće gradove u skladu sa ekonomskim mogućnostima ili prisustvom obrazovnih institucija. Nakon završetka školovanja, većina njih se ne odlučuje za povratak u svoju lokalnu zajednicu.
U njima postoji vrlo malo pogodnih mesta koja bi mogla poslužiti kao omladinski centri gde bi se mladi ljudi sastajali. Mladi nisu dovoljno obavešteni o podršci u reformama u oblastima koje su relevantne za njih. Omladinske inicijative su veoma retke i veoma često nedovoljno podržane od strane vlasti. Mnoge omladinske organizacije prestaju da budu aktivne posle nekoliko godina kada njihovi lideri napuste sredinu. Sa druge strane, te organizacije mogu okupiti mlade koji su željni promena, koji veruju u mogućnost promena na bolje i imaju dovoljno entuzijazma i energije. Kao osnovni indikator slabog aktivizma mladih, oni navode nedostatak znanja i veština, kao i nedostatak fondova i resursa koji bi omogućili realizaciju njihovih ideja i podstakli aktivno uključivanje u procese razvoja lokalne zajednice.

Apatija omladine i razlike u shvatanjima među generacijama dovode do isključivanja omladine iz procesa donošenja odluka na lokalnom nivou. Podaci Centra za slobodne izbore i demokratiju predstavljeni u ``Direktorijumu lokalnih samouprava u Srbiji`` iz 2005. pokazuju da je više od 93.3% lokalnih zvaničnika u malim sredinama starijih od 30 godina. Lokalni predstavnici stanovništva, mlađi od 30 godina, čine samo 5.4% od ukupnog broja posredno i neposredno izabranih opštinskih rukovodilaca. Aktivnim mladim ljudima jedino preostaje aktivizam u okviru političkih partija u kojima za njih, takođe, nema dovoljno mesta.

Ne treba zaboraviti da je većina malih lokalnih zajednica još uvek patrijarhalna što često sputava mogućnost mladih na samoorganizovanje, jer se njima i dalje pripisuje nedostatak znanja i iskustva, kao i lošiji kvalitet obrazovanja. Statistika to i potvrđuje. Da je za male sredine karakerističan i znatno niži stepen obrazovanja može se zaključiti i iz podataka dobijenih po poslednjem popisu 2002. godine, gde17% celokupne populacije u Srbiji preko 15 godina ima završeno samo osnovno obrazovanje; polovina ovog broja je završila samo nekoliko godina obrazovanja, dok 6% populacije nikada nije pohađalo školu. Većina njih živi u ruralnim i siromašnim zajednicama.

Ograničene mogućnosti i nedostatak prosperiteta u budućnosti ohrabruju mlade ljude sa željom da emigriraju u inostranstvo i 52% mladih ljudi iz Srbije želi da napusti zemlju.
Program koji podstiče mlade na udruživanje i podiže kapacitet organizacija mladih ili onih koje rade sa mladima, kao i podsticanje kampanja za omladinski aktivizam i volonterizam i veće učešće mladih u različitim sferama društvenog života pruža mogućnost menjanja položaja mladih u društvu.

Omladina i obrazovanje su jedni od najbitnijih elemenata za podršku i investiranje u budućnost društva. Mladi predstavljaju budući oslonac za razvoj, dok je obrazovanje osnovni pokazatelj ličnog razvoja i socijalnih promena u društvu. U kontekstu ovog projekta, obrazovanje predstavlja osnovni razlog za aktivno učešće u procesu razvoja. Razvoj lokalnih zajednica nije, po našem mišljenju, posebna aktivnost, već predstavlja osnovni pristup svim vrstama aktivnosti – pristup koji je zasnovan na aktivnom učešću velikog broja mladih i njihovim interesima koji se zasnivaju na uključivanju u rad lokalne zajednice. Iz svih mogućih aspekata razvoja lokalnih zajednica, mi se opredeljujemo za proces povećanja sposobnosti i volje ljudi da aktivno ostvare već poznate ciljeve o solidarnosti i povećaju nivo poverenja među sobom.

Iskreno verujemo da svaka pozitivna promena u ljudima, koja će se odraziti na lokalnu zajednicu iz koje dolaze, dolazi iznutra. To znači da je jedina nada za poboljšanjem situacije preuzimanje inicijative na lokalnom nivou. Ovo se odnosi na rad u Trećem sektoru. Poznata je činjenica da nevladine organizacije mogu da dovedu do osnovnog, ali i dugotrajnog poboljšanja situacije u zajednici. Ali, kao prvo, potrebno je ohrabriti i ubediti potencijalne lidere u zajednici da ZAISTA MOGU DA NAPRAVE PROMENE. S tim u vezi smo odabrali gore navedenu ciljnu grupu. Mladi mogu da postave pozitivne rezultate samo ako im se pruži šansa, potrebne veštine i dâ odobrenje.